U službi zdravlja i zdravog duha

PREHLADA
Prehlada ili nazeb je akutna infektivna bolest virusnog porekla, koja se klinički manifestuje kijavicom, bez opštih simptoma infekcije. Ona je najčešća od svih virusnih infekcija i veoma se brzo širi među ljudima posebno decom.
Bolest se klinički manifestuje uglavnom lokalnim simtomima zapaljenja nazofaringealne sluznice – kijavicom, curenjem nosa, bez opštih simptoma infekcije. Sekret iz nosa je vodenast, a kasnije postaje sluzav. Ponekad se javljaju umor i slaba glavobolja praćena subfebrilnošću (povišenom temperaturom od 370C do 380C). Bolest obično traje oko nedelju dana, sa dobrom prognozom, ukoliko se ne komplikuje ozbiljnijim procesom i mogućom bakterijskom infekcijom. Simptomi se postupno smiruju.
Epidemiološke karakteristike – Oboljenje je rasprostranjeno u celom svetu. Obično se javlja u vidu manjih epidemija ili endemično. Uglavnom je sezonskog karaktera. Zbog nedostatka imuniteta ista osoba može oboleti više puta godišnje.
Izvor infekcije su bolesnici u akutnoj fazi-u toku bolesti ili vironoše. Bolest prenose ljudi direktnim kontaktom (kašljanjem, kijanjem, rukovanjem, ljubljenjem…) Inkubacija (period bez simptoma bolesti) je kratka, obično dva do tri dana.
Efikasan lek protiv prehlade i gripa ne postoji, pa je najbolje reagovati na vreme preventivno poboljšavanjem imuniteta. Lečenje je siptomatsko, ne deluje se na uzrok bolesti već na simptome kojima se ova bolest manifestuje, lekovi za smanjenje povišene temperatue, protiv glavobolje i sl. Daju se sredstva za dekongestiju sluzokože nosa u vidu kapi-kapi za nos kojima se smanjuje količina sekreta iz nosa i olakšava disanje, koje se primenjuju lokalno.
Zaštita od prehlade se praktično sastoji od odgovarajućeg načina ponašanja-dobre lične higijene, adekvatnog oblačenja u odnosu na spoljnju temperaturu, pravilne ishrane bogate vitaminima i mineralima, boravka na svežem vazduhu, redovnim provetravanjem prostorija, redovnim i dovoljnim odmorom i spavanjem.
Kada se bolest javi potrebno je pridržavati sve svih saveta lekara, higijensko-dijeteskog režima i mirovanja.

GRIP
Grip ili Influenca je veoma zarazna bolest, koja se najčešće karakteriše teškim poremećajima opšteg stanja praćeno povišenom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima, bolovima u grlu i kašljem. Mogu se javiti i mučnina, povraćanje, proliv i mogu da prate respiratorni fazu infekcije, posebno kod dece. Kašalj je često upran, težak i produžen, a ostale manifestacije se obično brže povlače i do ozdravljenja dolazi posle 2 – 7 dana.

Grip uzrokuju virusi, koji se prenose kapljicama u vazduhu nastalim kijanjem ili kašljanjem zaražene osobe. Obično se javlja epidemijski svake druge ili treće godine, kada se pojavi ,,nova,, vrsta virusa ili nova kombinacija tipova virusa na koju ljudi još nisu razvili otpornost. U intervalima od približno 30 godina nastaju svetske pandemije (epidemije koje se javljaju na svetskom nivou i obuhvataju više kontinenata). Tada se obično javljaju i teški oblici bolesti sa izraženim komplikacijama, koje mogu biti i smrtonosne. U toku velikih epidemija dolazi do teških kliničkih slika, prevashodno kod starih lica i lica koja boluju od hroničnih oboljenja srca, pluća, bubrega ili bolesti metabolizma, anemije, malignih bolesti i svih ostalih stanja koja su praćena slabijim imunim odgovorom-imunitetom. Većina obolelih se ipak oporavlja u roku od nedelju dana.

U početku bolesti broj leukocita je povećan, a kasnije smanjen. U većini slučajeva temperatura i ostali znaci bolesti počinju da popuštaju već posle dva do tri dana, a malaksalost i iznurenost se duže održavaju.
Izazivač bolesti – Postoje tri tipa virusa gripa-Influence: A, B i C. Tip A je povezan sa epidemijskim i pandemijskim širenjem svetskih razmera, tip B sa regionalnim ili epidemjskim širenjem, a tip C je povezan sa sporadičnim oboljevanjem i malim lokalizovanim epidemijama i veliki broj podtipova. Među njima ne postoji unakrsni imunitet.
Rezervoar – Ljudi su primarni rezervoari za infekcije ljudi. Međutim, rezervoari među sisarima kao što su svinje, među pticama kao što su patke, verovatni su izvori novih podtipova virusa za ljude. Novi podtipovi virusa uzrokuju pandemije gripa.
Način prenošenja – Vazdušni put dominira u grupama sa gustim smeštajem u zatvorenim prostorima-javne ustanove, škole, bolnice i sl. Transmisija (prenos) se vrši i direktnim kontaktom jer virus može satima da preživi u spoljašnjoj sredini, u uslovima niske temperature i niske vlažnosti.
Inkubacija – Kratka, obično 1-3 dana.
Klinička slika – Posle inkubacije koja traje jedan do tri dana bolest počinje naglo visokom temperaturom, malaksalošću, ponekad zimom i drhtavicom. Bolesnici se žale na glavobolju, bolove u mišićima, izraženi su kašalj i kijavica. Konjuktive su hiperemične (oči su crvene i suzne), nosna i usna sluzokoža crvene i nabubrele, a krajnici uvećani i hiperemični (crvenkasti). I srčana radnja ponekad može biti poremećena, ređe aritmična, češće bradikardična, kao rezultat toksične komponente uzročnika.
Period zaraznosti – Verovatno 3-5 dana od početka kliničkih manifestacija kod odraslih, do 7 dana kod male dece.
Osetljivost i otpornost – Prilikom pojave novog podtipa sva deca i odrasli su podjednako osetljivi izuzev onih koji su živeli u periodu prethodne epidemije, uzrokovane tim podtipom. Infekcija vodi razvoju imuniteta protiv specifičnog podtipa virusa, ali trajanje i i raspon imuniteta zavise od stepena antigenog dejstva i broja ranijih infekcija.
Dijagnoza – Koliko je dijagnoza gripa laka za vreme epidemije, toliko je teška i nesigurna u sporadičnim (pojedinačnim) slučajevima. Nagao početak, sa jasno izraženim opštim simptomima infekcije, a slabim kataralnim simptomima respiratornog trakta uputiće na pravu dijagnozu. Potvrda dijagnoze dobija se laboratorijskim putem-izolacijom uzročnika iz rinofaringealnog sekreta ili reakcijom fiksacije komplementa.
Komplikacije – Grip može da bude praćen velikim brojem komplikacija, jer se na osnovnu, virusnu, infekciju respiratornog trakta često nadovezuju i sekundarne, bakterijske infekcije. Najčešće i najvažnije su: upala srednjeg uva, upala sinusa-sinuzitis i upala pluća-pneumonija. Blagovremena primena antibiotika za lečenje bakterijskih komplikacija u većini slučajeva uslovljava dobru prognozu.
Lečenje – Lečenje je simptomatsko, a sastoji se u davanju lekova za snižavanje temperature i kašlja.
Prevencija –
1) Edukacija stanovništva i zdravstvenog osoblja o osnovama srovođenja lične higijene, posebno o opasnosti koje nosi kašljanje i kijanje, kao i prenos sa ruku na sluzokože.
2) Imunizacija mrtvom vakcinom obezbeđuje zaštitu od infekcijeU 70-80% zdravih mlađih odraslih, ukoliko se antigen vakcine poklapa sa cirkulišućim sojevima virusa; vakcinacija starijih osoba može da bude manje efikasna u prevenciji bolesti, ali redukuje težinu kliničke slike i incidencu komplikacija za 50-60%, a umiranje za približno 80%.
3) Pravilna ishrana

OSNOVNI SAVETI !
S obzirom da ne postoji konktretna terapija protiv prehlade i gripa, prevencija je svakako pun pogodak:
• Redovno prati ruke:
najveći broj virusa prehlade, gripa prenose se upravo direktnim kontaktom;
• Izbegavati osobe koje su prehlađene ili imaju grip;
• Ne dodirivati lice:
virusi gripa obično prodiru u telo upravo kroz oči, nos i usta;
• Hrana neka bude što prirodnija sa dosta svežeg povrća i voća. Prirodne supstance u biljnoj hrani daju vitamine koji su neophodni za borbu organizma sa virusima.
• Piti dosta tečnosti:
o topli napici,
o čajevi,
o limunada… osvežava organizam, čisti ga, ispirajući otrove;
• Udisati svež vazduh:
regularna doza svežeg vazduha je jako važna, klima-uredjaji isušuju vazduh i čine organizam ranjivijim i neotpornim na viruse.
• Fizička aktivnost je vrlo važna:
o pomaže organizmu da stvori bolju prirodnu odbranu i
o aktivira veći broj odbrambenih ćelija organizma;
• Budite nepušač !
Dim cigarete isušuje disajne puteve;
• Najbolji lek je odmor.
• Za ublažavanje glavobolje, bolova u grlu, temperature, kašlja i drugih tegoba koriste se lekovi koji se mogu dobiti bez recepta u apoteci – antipiretici i analgetici, lekovi za smirivanje kašlja, za olakšano iskašljavanje i sl.
• Antibiotike, koristiti samo na osnovu preporuke doktora.
• Ne odlaziti u posete obolelima od gripa