U službi zdravlja i zdravog duha
01 0

Postavio  in Vesti

U grupu lica sa povećanim rizikom po zdravlje u uslovima povišene spoljašnje temperature  spadaju :

• Kardiovaskularni bolesnici
• Dijabetičari,
• Mala deca,
• Trudnice
• Stare osobe
• Zaposleni direktno izloženi dejstvu UV zraka i povišene spoljne temperature,  zaposleni koji su izloženi dejstvu veštačkih izvora toplote

Kardiovaskularne bolest

Suština uticaja visoke temperature na organizam je povećani gubitak tečnosti i pokušaj organizma da se zaštiti tako što pokušava da se “hladi” pomoću širenja krvnih sudova na koži. Posledica ovih, u osnovi fizioloških procesa, jeste pad pritiska kao rezultat gubitka elektrolita i pad pritiska zbog “raspoređivanja” krvi u, sada, proširenim krvnim sudovima. Zato zdravi ljudi osećaju malaksalost i iscrpljenost, dok se kod hroničnih bolesnika postojeće smetnje pojačavaju, a zdravstveno stanje pogoršava.

Na visokoj temperaturi, prilikom dužeg boravka na otvorenom, stajanja, gužve u gradskom prevozu ili ulaska u pregrejane automobile, značajno se povećava verovatnoća kolabriranja i kratkotrajnog gubitka svesti. Pojava nije naročito opasna ali psihološki opterećuje osobu kojoj
se dogodi.

Bolesnici koji se leče od povišenog arterijskog pritiska (hipertenzije), trebalo bi da prilagode dozu leka ili lekova. Po ovakvom vremenu kod pojedinih pacijenta nepromenjena doza može da dovede do značajnog pada pritiska i kolabriranja. Reagujući na novo stanje srce pokušava
da spreči gubitak svesti i povećava broj otkucaja. To prouzrokuje neprijatn osećaj lupanja srca, praćen pojačanim strahom. Tako bolesnicima koji imaju poremećaje srčanog ritma, preti opasnost od mogućnosti da se i oni dodatno pogoršaju.

Više pažnje trebalo bi da se obrati i na venski sistem, naročito kod osoba koje već imaju proširene vene jer, tokom vrućina, ovo oboljenje može da se pogorša. Oboleli moraju da poštuju savete lekara i ne bi trebalo da provode previše vremena na nogama. Ako je problem već postao bolest vena, samo adekvatna terapija može da ublaži tegobe i smanji verovatnoću za nastanak komplikacija. Zato lekari svakodnevno savetuju da se ujutro i predveče obave neophodni poslovi van kuće, a da se prostorije zatvore i zamrače i da se tako spreči “ulazak” toplote tamo gde se provodi najviše vremena.

Važne su i preporuke o tuširanju, laganijoj ishrani i pijenju više, ne preterano ohlađenih napitaka. Preporučuje se mediteranski način ishrane, sa više lakih jela, svežih salata, voća i povrća.

Moždani udar – Cerebrovaskularni insult

Na visokim temperaturama krvni sudovi se šire i može doći do znatnog pada krvnog pritiska. To može da izazove neprijatnu vrtoglavicu, muku i lupanje srca. Kolebanje pritiska nije samo neprijatno, već može da bude i opasno sobzirom da povećava rizik za pucanje (ruptura) krvnih sudova i moždani udar (šlog). Da bi se taj rizik umanjio u letnjim mesecima je neophodno češće merenje pritiska i korigovanje terapije. Najverovatnije će biti potrebno smanjivanje doze ACE inhibitora. U svakom slučaju neophodan je kontrolni lekarski pregled, gde će Vam biti objašnjeno za koji lek možete da smanjite dozu i za koliko, a za koji nesmete da pravite izmene. Oboleli od visokog krvnog pritiska u letnjim mesecima treba da izbegavaju teže fizičke poslove. Ne preporučuje im se boravak na suncu u periodu od devet sati ujutru do pet posle podne. Fizički napor uz visoku temperaturu može dovesti do kobnog kolebanja krvnogpritiska.

Dijabetes

U vrelim letnjim danima kod osoba obolelih od šećerne bolesti (dijabetesa), značajno se povećava mogućnost pojave ozbiljnih tegoba, koje se mogu razviti naglo i bez posebne “najave”. Tokom vrućina, oboleli od šećerne bolesti izrazito gube tečnost znojenjem, što se ispoljava suvoćom usta, ispucalim usnama, opštom malaksalošću i omaglicom, a ponekad i povišenom temperaturom. Za dijabetičare ovo je izuzetno štetno, jer manjak tečnosti u organizmu može da bude osnova drugih poremećaje koji dovede do gubitka svesti i kome.

Tokom letnjih vrućina važe sve uobičajene preporuke za ishranu dijabetičara. U ovo doba godine posebno bi je trebalo obogatiti namirnicama bogatim dijatetskim vlaknima (pasulj, sočivo), zelenim povrćem (brokoli, kupus, kelj, spanać) i integralnim žitaricama, dok bi namirnice koje sadrže skrob ili masti trebalo svesti na minimum. Važno je i da pojedu 5 do 6 manjih obroka dnevno.

Leti se ljudi više kreću, a povećan fizički napor, naročito na vrućinama, dovodi do naglog pada nivoa šećera u krvi – hipoglikemije. Zato je, samokontrola šećera i sprečavanje hipoglikemija ravnomernom ishranom svakodnevna obaveza dijabetičara.

Prilikom pojačanog fizičkog napora, naročito kod mladih, češće se povređuju noge, a u uslovima pojačanog znojenja mogu da se jave oštećenja kože ili prave rane. Kako jednom otvorene, čak i male rane na površini kože, kod dijabetičara mogu da imaju katastrofalne posledice, potrebno je da povećaju pažnju i spreče pojavu dijabetesnog stopala.

Visoke temperature u spoljnoj sredini utiču i na efikasnost terapije, posebno preparata insulina. Zbog toga bi oboleli od šećerne bolesti koji primaju insulin, trebalo pažljivo da ga održavaju i koriste. Moraju da ga čuvaju na hladnom mestu i pre upotrebe zagreju do temperature tela .

Savet:
– Obavezno stalno nadoknađujte izgubljenu tečnost, ali pićima bez kofeina (voda, ledeni čaj i limunada bez šećera).
– Ukoliko osetite znakove pregrevanja, otiđite u hladovinu ili rashlađenu prostoriju, popijte vodu i što pre potražite stručnu pomoć.
– Uvek nosite vodu i užinu u slučaju hipoglikemije.
– Izbegavajte namirnice bogate mastima, hranu koja sadrži majonez, puter ili pavlaku, soseve i sireve.
– “Dozirajte” fizičku aktivnost i izbegavajte fizičke napore, kao i duže direktno izlaganje suncu u periodu od 11 – 17 sati. ۴
– Ove preporuke ne bi trebalo da vas spreče da se uključite u redovan način života i da uživate u letnjim zadovoljstvima. Ali smisao ovih preporuka je da stvorite stepen kontrole koji će vam omogućiti da istovremeno postignete dobru regulaciju bolesti (bez iznenađenja) i aktivnosti u vreme vrelih letnjih dana.

Simptomi hipoglikemije:
– Bleda koža, drhtavica
– Znojenje
– Slabost mišića
– Lupanje srca
– Osećaj gladi
– Umor
– Trnjenje usne
– Zbunjenost
– Promena ponašanja
– Zamućen vid ili poremećaj govora
– Utisak klonulosti ili nesvestice

Simptomi hiperglikemije:

– suva usta, žeđ, učestalo mokrenje, zamućenje vida, svrab kože sluznica,
– stalna glad, osećaj umora, crvenilo lica, miris acetona u dahu,
– produbljeno pa zatim nepravilno površno disanje,
– ubrzan rad srca, poremećaj svesti sve do kome.

Deca

Kada se dete rodi u organizmu ima oko 80 odsto vode, posle prve godine procenat opada na 65 dok ne dostigne 60 odsto koliko je ima u telu odraslog čoveka. Voda je raspoređena kako u ćelijama tako i u međućelijskom prostoru i izuzetno je važna za normalno funkcionisanje organizma. Gubitkom tečnosti narušava se odnos vode u ćelijama i van njih, što ugrožava uobičajene fiziološke procese. Za vreme letnjih vrućina, dečjim organizmima, kao i kod odraslih, najveća opasnost preti od gubljenja tečnosti: disanjem, preko bubrega, znojenjem i stolicom. Zato je najvažnije da unos i gubitak tečnosti budu uravnoteženi. To je vrlo lako da se ostvari, jer jedino deca uvek traže i piju onoliko vode koliko im je potrebno. Zato uvek, kada kažu da su žedni, znači da ih treba napojiti. Ukoliko ne popiju dovoljno tečnosti mogu da dožive sunčanicu i toplotni udar. Ukoliko dete ima dijareju i povraća, neophodno je da mu se nadoknadi gubitak šećera i elektrolita, a naročito natrijuma i kalijuma. Deci tada dati (u dogovoru sa pedijatrom) sredstvo “Orosal 65”, za nadoknadu tečnosti i elektrolita u lakšim i srednje teškim poremećajima varenja (proliv), kao i u drugim stanjima praćenim povećanim potrebama za vodom i elektrolitima, kao što su opekotine.

Deca ne bi smela da budu izložena direktnim sunčevim zracima od 10 do 18 časova, a posebno bi trebalo da se vodi računa o njihovoj higijeni, jer je na vrućinama njihova koža osetljiva na bakterije, gljivice i alergije. Komotna odeća od prirodnih materijala za njih je idealna, a šeširići neizbežni. Ukoliko ih roditelji odvedu na more, bazene ili druga kupališta, posebno neka vode računa da deca ne ulaze naglo u vodu, kako bi se njihovi organi, a najviše srce, prilagodili na prelazak iz tople u hladnu sredinu.

Svi ovi saveti važe za zdravu decu, a ukoliko imaju neko trenutno ili hronično oboljenje neophodno je da se sa lekarom posavetuju o tome šta je njihovom detetu dozvoljeno, a šta ne tokom letnjih vrućina.

Trudnoća

Previsoke temperature i dehidracija i te kako su opasni za trudnice i mogu da prouzrokuju nesvesticu, bolne grčeve (najčešće u nogama), premorenost manifestovanu žeđu, slabošću, nervozom, zamućenjem vida i zbunjenošću.

Organizam trudnice, mnogo je osetljiviji na uticaje spoljašnje sredine, a naročito povišene temperature vazduha i pojačanog sunčevog zračenja. Temperatura tela trudnica, malo je viša od normalne zbog bazalnog metabolizma koji je u drugoj polovini trudnoće povećan za 15 odsto, kao i zbog bebe koja se razvija. Zato je trudnicama vruće, bez obzira na vremenske prilike. U drugoj polovini trudnoće povećava se i volumen cirkulišuće krvi za 30 odsto, što je posledica dejstva hormona (aldosterona i estrogena) koji povećavaju zadržavanje tečnosti preko bubrega.

Za trudnice, u vreme vrućina, najvažnije je da piju dovoljno tečnosti, jer će tako da spreče pojavu zatvora, hemoroida i urinarnih infekcija kojima su sklonije zbog hormonskog statusa i pritiska gravidnog uterusa (materice sa detetom) na izvode mokraćnih puteva. Ukoliko ne nadoknade tečnost koju na vrućinama gube, organizam će se pregrejati i povisiće im se telesna temperatura što nepovoljno deluje i na plod i na majku. Trudna žena bi trebalo da popije 6 do 8 čaša vode na dan, plus na svaki sat još po jednu čašu ukoliko ima pojačanu fizičku aktivnost.

Tokom vrućina, trudnice moraju da piju običnu ili mineralnu negaziranu vodu, da izbegavaju napitke na bazi kofeina (kafa i kole). U ishranu bi trebalo da uvrste što više voća, povrća, posnih mesa i mlečnih proizvoda. Da izbegavaju slano, masno i ljuto, kao i suhomesnate proizvode i konzerviranu hranu. Važno je da oblače pamučnu odeću kako bi koža bolje disala i da im obuća bude, komotna, prozračna i otvorena. Dobro je i da se tuširaju mlakom vodom jer tako stimulišu organizam da se rashladi.

Boravak na suncu do 10 i posle 17 časova prijaće trudnici i povećaće joj količinu vitamina D u organizmu, koji je bitan za iskoristivost kalcijuma koji se ugrađuje u bebin skelet. Ali koža trudnice je mnogo osetljivija i sklonija opekotinama. Zato, neka koriste zaštitne preparate sa
visokim faktorom UV zaštite. Takođe, zbog povećane količine estrogena, koža trudnica neravnomerno tamni pa nastaju fleke.

Stare osobe

Osnovne posledice starenja su usporavanje i opadanje svih vitalnih funkcija, još u mlađim i srednjim godinama, ali su konsekvence vidljive tek u starosti. Ona je praćena gubitkom mišićne mase i ukupne količine vode (već od pedesete godine), sa proporcionalnim povećanjem masnog tkiva. Međusobna reakcija hormonskih i nervnih sistema, takođe su umanjeni. Starost, kako objašnjavaju gerijatri, prati i činjenica da je u tom dobu više obolelih od kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti. To je razlog više za debalans tečnosti. Takođe, stari su i manje pokretljivi ili nepokretni, pa i nisu u mogućnosi da piju dovoljno tečnosti. A upravo manjak tečnosti izvor je svih opasnosti koje, tokom letnjih vrućina, prete starijim, čak i vitalnim osobama.

Jedan od razloga zašto ova populacija često izbegava da pije tečnost, je strah da bi višak opteretio srce, posebno ako stariji boluju od “vodene bolesti”. Većina starih pati i od skrivene ili manifestne infekcije mokraćnih kanala, pa je i to razlog zašto bi trebalo da piju više tečnosti koja ispira kanale i smanjuje rizik od njihove infekcije. Kada piju mineralne vode preporučuje se da izbegavaju gazirane i one sa dosta kuhijske soli (natrijum hlorid), a trebalo bi da piju one sa dosta kalijuma i magnezijuma (osim kod bolesnih od bubrega).